Dekubitusi

Rane od ležanja

(Dekubitus)

Šta je dekubitus?

Rana od ležanja ili drugim rečima, dekubitalni ulkus (dekubitus, ulceracija nastala zbog pritiska) jeste lokalno odumiranje kože i potkožnog tkiva, koje se javlja na mestu delovanja pritiska prostirke ili zbog trenja ili postojanja drugih dodatnih faktora. Pod dejstvom svih negativnih faktora dolazi do ćelijske smrti u strukturi kože, uglavnom na predilekcionim mestima.

Kako nastaje dekubitus: Dekubitus nastaje na mestima na telu, gde su izbočine kostiju opipljive (tzv. predilekciona mesta), a na kojima se stvara povećan pritisak telesne težine usled dugotrajno nepromenjenog položaja pacijenta. Najčešćim predilekcionim mestima pripada krsna (sakralna) oblast leđa, pete, skočni zglobovi, spoljna strana stopala, predeo kukova, kolena i laktovi. Osim na ovim tipičnim lokalizacijama, dekubitusi se mogu javljati i na sluznicama npr. pri upotrebi zubne proteze ili pri upotrebi pomoćnih sredstava za lečenje pacijenata – vratne kragne, kanile, katetera, neprikladno postavljenog sredstva za imobilizaciju: gipsanog zavoja, bandaže, ortoze, kompresivne bandaže.

Ko je najrizičniji za pojavu dekubitusa?

Rizični pacijenti za nastanak dekubitusa jesu osobe vezane za krevet (npr. nakon moždanog udara) ili za upotrebu kolica, posebno kada njihovo kretanje zavisi od drugih. Osobe starije od 70 godina koja imaju problem sa kretanjem, inkontinencijom, stolicom i često malom telesnom težinom. Osobe sa promenama svesti, naročito u besvesnom stanju, koja su neuhranjena uz nedostatak belančevina i vitamina C u ishrani, kao i osobe sa drugim ozbiljnim bolestima (dijabetes, anemija). Ponekad, mada retko, dekubitus se može javiti i kod novorođenčadi ili male dece.

Koji faktori utiču na nastanak dekubitusa?

Vreme nastanka i obim oštećenja tkiva zavise od više faktora i njihovih kombinacija. Među faktore koji utiču na nastanak dekubitusa ubrajaju se:

  • Jačina, intenzitet i dužina vremena delovanja pritiska (npr. pacijent u besvesnom stanju, koji ne oseća bol i pritisak),
  • neravnine na posteljini ili ličnom vešu,
  • trenja ili smičuće sile (nemiran pacijent, pomeranje pacijenta na krevetu),
  • inkontinencija pacijenta (nevoljno oticanje) urina i stolice,
  • opšte stanje pacijenta (stanje uhranjenosti) i druga prateća oboljenja (dijabetes, groznica)
  • upotreba nekih lekova,
  • godine starosti pacijenta

 
Pojava dekubitusa nije vezana samo za bolničku sredinu, već prati pacijente i u kućnoj sredini.Rana od ležanja ili drugim rečima, dekubitalni ulkus (dekubitus, ulceracija nastala zbog pritiska) jeste lokalno odumiranje kože i potkožnog tkiva, koje se javlja na mestu delovanja pritiska prostirke ili zbog trenja ili postojanja drugih dodatnih faktora. Pod dejstvom svih negativnih faktora dolazi do ćelijske smrti u strukturi kože, uglavnom na predilekcionim mestima.

Koji su simptomi dekubitalnog ulkusa?

Znaci dekubitusa obuhvataju nekoliko faza oštećenja tkiva. Simptomi dekubitusa počinju crvenilom kože ( eritemom ) i mogu napredovati do oštećenja dubokih tkiva, uključujući tetive, mišiće i kosti.

Stadijumi dekubitusa:

  1. Crvenilo (eritem) kože. To je stanje bez oštećenja same kože, prvi simptom obično predstavlja bol, najčešće se javlja iznad koštane izbočine.
  2. Oštećenje kože ili potkožnog tkiva. Najčešće nastaje plik, koji može da pukne. Praćen je bolom.
  3. Raspadanje tkiva. Ovo je stanje kada dolazi do raspadanja kože, potkožnog tkiva uz prisustvo crne nekroze, zajedno sa stvaranjem kratera. Javlja se rizik od pojave dodatne (sekundarne) infekcije.
  4. Zahvacene su i razorene dublje strukture. U ovoj fazi zahvacena su područja mišića, tetiva, može se proširiti i na kost. Tkivo odumire, bol više nije prisutan.

 
Šta će se dogoditi ako se dekubitalni ulkus ne leči?

Ako se dekubitalni ulkus (dekubitus) od početnog stadijuma ne leči, dolazi do destrukcije, ćelijske smrti ( nekroze ) i raspadanja dubljeg tkiva, fascija (omotač tkiva), krvnih sudova, nerava, mišića, zglobnih omotača i kostiju koje su izložene, dok ne dođe do zapaljenja kostiju (osteomielitis). Pacijenta ugrožavaju komplikacije poput lokalnih infekcija, pa čak opšta sepsa (stanje u kojem je infekcija već zahvatila čitav organizam) i može nastupiti smrt obolelog pacijenta.

Kako sprečiti nastanak dekubitusa?

U prevenciji nastanka dekubitalnog ulkusa veoma je važno pridržavati se preventivnih mera (u domaćim uslovima treba postupati po nalozima zdravstvenih radnika). Preventivne mere predstavljaju nejefikasniji način za spečavanje nastanka dekubitusa, ne pričinjavaju pacijentu bolove, vode većoj aktivnosti, samodovoljnosti i značajno smanjuju troškove za kućno lečenje, ali i zdravstvenu negu. U prevenciji nastanka dekubitusa neophodno je sprovoditi:

  • odgovarajuće podešavanje osnove kreveta (dušek ne sme biti pohaban, čaršav mora biti zategnut, bez neravnina, posteljina mora biti čista, neoštećena, bez mrvica ili drugih nečistoća nakon jela)

  • menjanje položaja pacijenta u redovnim intervalima, (promena položaja svaka 2 sata ili  prema potrebi, danju I noću – promena položaja pacijenta olakšava rizična područja i omogućava regeneraciju kože).

  • upotreba uređaja za pozicioniranje i antidekubitalnih pomagala,

  • svakodnevna nega kože,

  • prilagođavanje ishrane I unosa tečnosti, 

  • upotreba proizvoda za vlazno zarastenje radi zaštite predilekcionih mesta (transparentni poliuretanski film, hidrokoloidna, penasta kompresa),

  • rehabilitacija i mobilizacija pacijenta prema mogućnostima i vrsti bolesti.

Šta može pacijent učiniti da se dekubitus redukuje?

Slabost mišića i smanjenje tonusa povezana sa nesposobnošću obavljanja pokreta i dnevnih aktivnosti takođe predstavlja jedan od uzroka nastanka dekubitusa. Prisustvo dekubitusa pak, s druge strane, može dovesti do onesposobljavanja bolesnika da sam o sebi brine. Učestvovanje pacijenta u lečenju dekubitusa zavisi od stanja pacijenta i vrste pratećeg oboljenja. Mogućnost da pacijent učestvuje u lečenju dekubita jeste njegovo interesovanje za ranu rehabilitaciju i mobilizaciju (ustajanje iz kreveta), pomoć pri pozicioniranju, obaveštavanje o pritisku, bolu ili prisustvu stolice ili mokraće.

Kako se dekubitalni ulkus leči?

U slučaju nastanka dekubitusa, ukupan tretman dekubitusa uključuje više područja delovanja, koja su povezana sa uklanjanjem faktora rizika i upotrebom lokalne terapije. Izbor odgovarajućeg materijala za lečenje dekubitusa, uz procenu celokupnog stanja pacijenta (npr. Infausno – bezizlazno stanje, gde izlečenje nije moguće), predstavlja osnovu u procesu lečenja dekubitusa. Za lokalno lečenje dekubitusa sa jakom, srednjom ili slabom eksudacijom, neprijatnim mirisom, infekcijom,sa različitim stanjem okolnog tkiva, preporučljivo je koristiti proizvode za tzv. vlažno zarastanje rana, a koji uzimaju u obzir prirodno, vlažno i toplo okruženje tela sa regulisanjem vlažnosti u zavisnosti od količine eksudata.

U početku lečenja dekubitusa sa nekrozom, obavljanje pripreme baze (kreveta) rane (debridman) pprvi je krak ka uspešnom zarastanju. Moguće je korišćenje nekoliko postupaka za uklanjanje izumrlog tkiva. O izboru metoda debridmana od strane zdravstvenog osoblja, odlučuje specijalista prema stanju rane/ dekubitusa, kao i dostupnim mogućnostima. Slabost mišića i smanjenje tonusa povezana sa nesposobnošću obavljanja pokreta i dnevnih aktivnosti takođe predstavlja jedan od uzroka nastanka dekubitusa. Prisustvo dekubitusa pak, s druge strane, može dovesti do onesposobljavanja bolesnika da sam o sebi brine. Učestvovanje pacijenta u lečenju dekubitusa zavisi od stanja pacijenta i vrste pratećeg oboljenja. Mogućnost da pacijent učestvuje u lečenju dekubita jeste njegovo interesovanje za ranu rehabilitaciju i mobilizaciju (ustajanje iz kreveta), pomoć pri pozicioniranju, obaveštavanje o pritisku, bolu ili prisustvu stolice ili mokraće.

Mogućnost lečenja

Ovi proizvodi Vam mogu pomoći*:

1. korak:
Priprema baze (kreveta) rane pomoću Debrisoft ili Debrisoft Lolly.

2. korak:
U zavisnosti od količine tečnosti (eksudata) i mikrobiološkog opterećenja lečenje pomoću, Suprasorb A, odnosno Suprasorb A + Ag, Suprasorb Liquacel odnosno Suprasorb X, odnosno Suprasorb X + PHMB. Kao sekundarna obloga može se koristiti Suprasorb P.

3. korak:
Dodatna fiksacija kompresom za rane Suprasorb F.

*U slučaju pitanja ili nedoumica molimo da kontaktirate svog lekara ili farmaceuta