Ishrana i zarastanje rana

Kako bi pacijent trebalo da se hrani tokom procesa zarastanja rana?

Poremećaji ishrane takođe spadaju u faktore koji mogu da utiču na zarastanje rana. Predstavljaju bitan deo prevencije i samog lečenja hronične rane. Za izgradnju novih tkiva neophodni su povećana energija, proteini i specifični mikroelementi.
Kroz ishranu uzimamo makronutrijente i energiju iz njih – masti, šećere i proteine i mikroelemente – vitamine, minerale i elemente u tragovima. Značaj ishrane jeste u tome da utiče na dužinu zarastanja rane i postupak njenog saniranja i može izazvati komplikacije zarastanja. Sa znacima nedovoljne uhranjenosti najčešće se srećemo kod starijih osoba, u postoperativnom periodu ili kod karcinoma.
Tako, na primer i diabetes melitus (šećerna bolest) i s njim povezani sindrom dijabetesnog stopala, kada dolazi do poremećaja metabolizma, utiče na stvaranje i zarastanje rana. Poremećaji ishrane koji utiču na proces zarastanja uključuju prekomernu težinu ili malnutriciju (neuhranjenost) odnosno kaheksiju (pothranjenost).

Generalno, nutritivno uravnotežena ishrana pacijenta trebalo bi da:

sadrži 15-20% belančevina,
sadrži 25-35% masti,
sadrži 45-65% saharida,
pokriva energetske potrebe,
sadrži vitamine i minerale,
sadrži masne kiseline (više od 8g/dan),
bude ukusna i estetski prihvatljiva,
bude higijenski ispravna.

Šta treba da jedem ako imam ranu?

Bez kvalitetne ishrane proces zarastanja rana možda neće uspeti. Kvalitetna ishrana, zajedno sa dodacima ishrani, ubrzaće i pojednostaviće zarastanje svih vrsta rana. Optimalan odnos hranljivih sastojaka, vitamina i minerala koje nutritivni suplementi sadrže, predstavlja važnu pomoć u lečenju. Bez njih organizamu nedostaju gradivni materijali za ovaj proces. Uobičajeni unos hrane kod pacijenta sa ranom možda neće biti dovoljan. Standardni meni često treba obogatiti posebnim dodacima, posebno kada dnevni unos hrane nije dovoljan da pokrije potrebe uspešnog procesa zarastanja rana. To je uglavnom slučaj kada pacijent nema apetita, jede male porcije i često odbija određenu hranu (meso, povrće).

Šta je neophodno za zarastanje?

Organizmu su za zarastanje rana neophodni pre svega:

Belančevine
Belančevine utiču na kvalitet i brzinu zarastanja rana. Tokom zarastanja rana povećana je potreba za belančevinama u telu, jer proteini predstavljaju kamen temeljac izgradnje, od kojeg nastaje granulaciono tkivo, od kojeg se postepeno gradi krasta. Glavna belančevina koja doprinosi zarastanju rana jeste kolagen; njegova snaga kasnije utiče na čvrstinu kraste. Kod komplikovanog zarastanja rana (npr. u slučaju infekcije) potrošnja belančevina se povećava, jer se troše u upalnom žarištu. Njihov nedostatak uzrokuje pad izgradnje kolagena (bitan za sposobnost građenja kvalitetnog i čvrstog vezivnog tkiva), što produžava proces zarastanja.U ovom periodu ste stoga preporučuje dnevno konzumiranje 1,5 g belančevina na jedan kilogram telesne težine). Njihov izvor su uglavnom meso, živina, ribe, jaja, mahunarke, orasi, žitarice.
Masti i saharidi
Predstavljaju glavni izvor energije za ljudsko telo. Najviše energije pri zarastanju rana zahteva tzv. sinteza kolagena. Broj kalorija neophodnih za ovaj proces srazmerno raste sa obimom i težinom konkretne rane. Dnevna potrošnja saharida je 3 – 6 g/kg/d.
Izvor saharida predstavljaju uglavnom žitarice, celozrni hleb, pirinač, krompir, voće i povrće, mleko, med, šećer. Masti se nalaze u mleku, masti, puteru, margarinu. Optimalni odnos pri zarastanju rana nije precizno definisan, zavisi od vrste rane, faze zarastanja i prisustva drugih bolesti.
Antioksidanti
Vitamin C i vitamin A igraju važnu ulogu u sintezi kolagena, deluju kao zaštita od nastanka infekcije.
Izvor vitamina C jesu povrće i voće (cistrusno voće, šipurak, peršun, crna ribizla, kupus, listasto povrće, paradajz, paprika, karfiol, krompir).
Izvor vitamina A jesu riblje ulje, džigerica, šargarepa, tamnozeleno i žuto povrće, jaja, mleko i mlečni proizvodi i žuto voće.
Minerali
Cink kao element u tragovima predstavlja sastavni deo sinteze belančevina. Izvor cinka jesu brašno, hleb, mahunarke, goveđe i svinjsko meso, džigerica, živina, jaja, ribe, sirevi, orasi, pšenične klice i semenke bundeve.
Gvožđe je neophodno za stvaranje kolagena i njegov izvor u hrani jesu ribe, melasa, juneća i teleća džigerica, goveđe, jagnjeće meso, sok od šljiva, suve kajsije, orasi, susam, semenke suncokreta, lan, mak, kokos, suvo grožđe, pšenične klice, mekinje, mahunarke, listasto povrće, spanać, vlašac i list peršuna.
Aminokiseline
L-Arginin je aminokiselina, koja povećava sintezu kolagena i ubrzava zarastanje oštećenog tkiva. To je neesencijalna kiselina, koja čini sastavni deo belačevina životinjskog porekla. Ima važnu funkciju u imunom sistemu i pri zarastanju rana.
Nutritivni dodaci sa argininom, vitamini i belančevine, čine sastavni deo lečenja i podstiču proces zarastanja. Pored ishrane, veoma je važan i status hidratacije organizma. Problemi u slučaju nedovoljog unošenja tečnosti dehidratacija (nedostatak tečnosti) ili suprotno – unošenje prevelike količine tečnosti u organizam hiperhidratacija mogu uticati na nastanak i proces zarastanja. Uravnoteženi režim unošenja tečnosti neophodan je za održavanje krvotoka, i služi dobrom prokrvljavanju organa i tkiva, i vodi normalnom turgoru kože (stanje elastičnosti kože, prema kojem se prati stanje hidratacije organizma).