Sindrom dijabetesnog stopala

Šta je sindrom dijabetesnog stopala?

Šta je sindrom dijabetesnog stopala?

Sindrom dijabetesnog stopala se javlja kod pacijenata koji boluju od Diabetes-a mellitus-a (šećerna bolest). Oštećujući kožu, uništavajući tkivo uz stvaranje ulceracija, ovaj defekt pogađa duboko tkivo nogu dijabetičara u delu noge niže od skočnog zgloba. U terminologiji koristi se naziv dijabetesno stopalo, ili dijabetesni ulkus, ulceracija, ulcus diabeticus.

Kako nastaje sindrom dijabetesnog stopala?

Sindrom dijabetesnog stopala nastaje kao kasna komplikacija kod pacijenata pretežno sa dijabetesom melitusom tipa 2. Povezan je sa oštećenjem nerava (neuropatija), različitim stepenima ishemijske bolesti (nedovoljan dotok krvi) nogu i nosi rizik za infekciju.

Šta je sindrom dijabetesnog stopala?

Sindromu dijabetesnog stopala prethode određeni simptomi i obično je praćen faktorima rizika:

  • dugotrajno i slabo kompenzovano oboljenje Diabetes mellitus,
  • umor, mravinjanje, bolovi, otok donjih udova,
  • gubitak osećanja toplote i hladnoće u nogama,
  • smanjen osećaj na bol prilikom delovanja pritiska na nogu,
  • nošenje cipela uz pritisak na kožu (pacijent ne oseća pritisak),
  • pojava suve kože,
  • pojavljivanje i pritisak na:
    • halux valgus (deformisani palac koji skreće ka 2. prstu),
    • čekićasti palčevi (deformacija uglavnom drugog prsta na nozi sa nemogućnošću ispravljanja),
    • kalus (žulj), klavus (zadebljanje),
    • hiperkeratoze (površinski žulj, „kurje oko“),
  • prisustvo Šarkoove osteoartropatije (neuropatsko oboljenje kostiju i zglobova noge).

 
Neuropatski ulkusi najčešće se javljaju na mestu povišenog plantarnog pritiska, odnosno na mestu nagiba stopala. Međutim, osim na mestima povezanim sa faktorima rizika i uz sadejstvo pritiska obuće, može se, usled ishemije, javiti i na ivicama prstiju, između prstiju i na petama.

Razvoj sindroma dijabetesnog stopala deli se u više faza. Započinje površinskom ulceracijom i nastavlja se dubljim oštećenjem potkožnog masnog sloja. Dalje napredovanje sindroma dijabetesnog stopala može dovesti do zadiranja u duboko potkožno tkivo uz prisustvo infekcije, infektivnog artritisa (zapaljenjsko oštećenje zglobova) i rizika od ozbiljnih komplikacija. Bolest se nastavlja gangrenom ili nekrozom, sve do razvoja komplikacija koje zahtevaju amputacije.

Šta će se dogoditi ako se sindrom dijabetesnog stopala ne leči?

Sindrom dijabetesnog stopala predstavlja najčešći uzrok hospitalizovanja pacijenata sa dijabetesom, česte su njegove zdravstvene, socijalne, društvene i ekonomske posledice. Ubraja se među ozbiljne komplikacije koje predstavljaju najčešći uzrok za netraumatsku amputaciju donjih ekstremiteta.

Kako se leči sindrom dijabetesnog stopala? Koji se lekari, uopšteno, bave njegovim lečenjem?

Sindrom dijabetesnog stopala zahteva dugotrajan tretman i intenzivno i sveobuhvatno lečenje. Lečenje uključuje specijaliste iz dijabetološke, hirurške, vaskularne, dermatološke, neurološke i podijatrijske discipline, uz učešće medicinskih sestara pri lečenju hroničnih rana.

Tretmani su usmereni na lečenje infekcije i ishemije, uklanjanje pritiska, lokalnu negu, uz podršku zarastanja rana. Lokalno lečenje zasniva se na principima faznog sistema zbrinjavanja rana, a sprovode ga lekari specijalisti hirurgije, vaskularne hirurgije, delom dermatologije i drugih relevantnih struka.

Šta može pacijent učiniti da se sindrom dijabetesnog stopala redukuje?

U sprečavanju nastanka dijabetesnog ulkusa orgoman značaj ima preventiva i edukacija pacijenata da na vreme započnu sa lečenjem i da se pridržavaju principa lečenja i nege već sa najmanjim povredama i simptomima. Naglasak je na principima obezbeđivanja higijene i preventivne nege.

U prevenciji je bitno:

  • isušivanje prostora među prstima nakon tuširanja I kupanja
  • mazanje kože na nogama
  • ravno sečenje noktiju bez obrezivanja kože
  • nositi prikladnu obuću – široku, bez šavova, sa niskom petom
  • ne hodati bosih nogu (sprečavanje  nastanka sitnih povreda koje se kasnije mogu inficirati).

U prevenciji i lečenju nastale ulceracije pacijent može uticati na proces zarastanja aktivnim pristupom:

  • izuvati cipele radi pregleda nogu od strane zdravstvenog osoblja prilikom svake kontrole
  • redovno pratiti stanje stopala
  • prijaviti  promene stanja rane i eventualnu pojavu bola u rani
  • pridržavati se režima previjanja
  • prijaviti pušenje i upotrebu alkohola
  • prijaviti promene u opštem stanju
  • pridržavati se principa lečenja dijabetes

 
Koji proizvodi za lečenje dijabetesnog postoje i kako oni deluju?

Osim sistemskog lečenja, nega dijabetesnog stopala (dijabetesnog ulkusa) povezana je sa primenom lokalnih obloga za čišćenje, kao i obloga sa antibakterijskim dejstvom, koji se koriste u okviru pristupa lečenju rana pomoću proizvoda za vlažno zarastanje.

Za lečenje inficirane lezije dijabetesnog stopala, osim lokalne terapije, lekar će se odlučiti za sistemski pristup i neophodnost ciljane primene antibiotske terapije. U slučaju infekcije, za lokalno lečenje koriste se preparati čije je dejstvo dokazano, čak i ako su prisutni rezistentni (izuzetno otporni) sojevi MRSA bakterija – stafilokok otporan na meticilin i VRE- enterokok. Kao značajan faktor za sprečavanje stvaranja kolagena u dubokom dijabetskom ulkusu možda bi bilo prikladno korišćenje proizvoda od kolagena, u zavisnosti od stanja i stepena zarastanja rana i mišljenja lekara.

Mogućnost lečenja

Ovi proizvodi mogu da Vam pomognu*:

1. korak:
Priprema baze (kreveta) rane pomoću Debrisoft ili Debrisoft Lolly.

2. korak:
U zavisnosti od količine oslobođene tečnosti (eksudata) i mikrobiološkog opterećenja lečenje pomoću Suprasorb A, odnosno Suprasorb A + Ag, Suprasorb H odnosno Suprasorb X, odnosno Suprasorb X + PHMB.

Kao sekundarna obloga može se koristiti Suprasorb P.

3. korak:
Dodatna fiksacija kompresom za rane Suprasorb F.

Olakšanje zatezanja npr. pomoću Cellona podloga ili Cellona cipela.

*U slučaju pitanja ili nedoumica molimo da kontaktirate svog lekara ili farmaceuta